Učenja jezika i perfekcionizam

Zašto je savršenstvo precenjeno?

Čuli ste već: ’Suze su okej.’ I greške su okej.

Godine rada sa odraslima naučile su nas da je strah od greške često glavni razlog zašto odlažu učenje engleskog i na taj način lišavaju sebe mnogih dobrih prilika. U ovom blog postu ćemo pokušati da objasnimo zašto ne treba težiti perfekcionizmu kad učite jezike.

Ako dobro promućkate nametnuto uverenje da svi moramo biti savršeni (ne svi, reći ćete, nego samo JA, a ovo će reći dobar deo onih koji čitaju tekst) i ono što nam serviraju u detinjstvu ’Ćuti – pametniji si kad ćutiš!’, ’Ćuti, ne brukaj se!’, dobijete ono što svakodnevno gledamo: odrasle ljude koji se plaše da će da naprave grešku i zbog toga dugo razmišljaju pre nego što progovore. Tako dolazi i do blokade u govoru i osobe koja u teoriji – pasivno – zna mnogo, razume sve, ali izbegava da govori. S decom je drugačije: oni samo žele da učestvuju. Koristeći reči koje znaju, izraze lica, noge i ruke, oni uspevaju da se izraze i na maternjem i na stranom jeziku. Oni se ne plaše osude i vide da druga deca govore isto. Zamislite dete koje neće da priča srpski pred roditeljima ili gostima jer se plaši da će da se izblamira. Možda ste zaboravili – često se to dešava, pa da se podsetimo zajedno: svi smo mi bili deca, grešili i učili. A srpski jezik smo učili.

Ko vam je rekao da engleski morate da znate kao pesmicu pre nego što progovorite? Odakle potiče pogrešno uverenje da morate da pričate engleski savršeno? Da li svi koje znate, a koji govore engleski, govore savršeno, bez greške? Naravno da ne. Svi greše – i to je okej. Bitno je da se razumemo, za početak. Da li prijatelja koji napravi grešku dok govori engleski osuđujete i kritikujete? Nadamo se da ne i ne bi ni trebalo. Ali zašto ste onda grubi prema sebi i zašto sebi ne oprostite greške? Zašto ne odete i korak dalje i pohvalite sebe svaki put kad nešto kažete dobro, kao što biste pohvalili dete? Svi smo mi kao deca kad učimo nešto novo: prazne table koje jedva čekaju da nauče.

5 načina kako nas želja da budemo savršeni sprečava da budemo dovoljno dobri:

1. Kada težimo perfekcionizmu, neefikasni smo.

Efikasnost se odnosi na našu sposobnost da nešto radimo na pravi način. Ako želite da napravite kućicu za ptice, pratili biste određenje korake i napravili kučiću. Da li ona treba da bude najlepša kućica na svetu i da li ćete svu snagu i vreme posvetiti traganju za pravom vrstom drveta, najlepšim ekserima, savršenim vratancima ili ćete jednostavno preuzeti sve neophodne korake i iskoristiti materijal i opremu koje imate da biste dobili željeni razultat? Kad učimo jezike, često ne radimo tako, pa nam se čitanje teksta i učenje novih reči završi zapisivanjem reči koje ne možemo ni da izgovorimo. Potrebno je i dovoljno je preuzeti samo logične korake i ponavljati ih dok ne postignemo željeni rezulat.

2. Odgađamo.

Naučeni smo da ako hoćemo nešto da uradimo savršeno, to zahteva vreme i ogroman trud, a najčešće i posebne, savršene uslove. Ako nije dovoljno tiho, ne možemo da učimo. Ako smo umorni, ne možemo da učimo. Ako je previše toplo ili hladno, ne možemo da učimo. Ali možemo da se vidimo sa prijateljima, jedemo sladoled ili čitamo vesti u gradskom prevozu. Niko nije rekao da je ono što želimo lako ostvariti. Zato smo i izabrali da to radimo. Ne moramo da ga činimo dodatno teškim. Dovoljno je da svaki dan uradimo malo. Urađeno je bolje nego savršeno. Ono što nije urađeno ne postoji.

3. Gubimo koncentraciju i frustrirani smo.

Kada krenete negde korak po korak, često zaboravite kuda ste krenuli. Očekujete rezultat, i to ne bilo kakav – već savršen i sve manje od toga nije dovoljno dobro. Tada se javlja frustracija i nezadovoljstvo postignutim, a onda i odustanemo, jer – rezultata nema. A zapravo ste zaboravili svoj cilj i niz koraka koji je potreban za njegovo ostvarenje. Jedno rešenje je pravljenje vision board-a (pogledajte naš vision board ovde). Nalepite slike ljudi koji putuju i govore engleski, slike stranih kompanija u kojima biste želeli da radite, reči na engleskom i stavite tablu sa tim slikama negde gde će vas stalno podsećati na ono što želite. Zastanite svaki dan pred tablom i dozvolite da vas preplave osećanja koje dolaze sa ostvarenjem cilja.

4. Pravimo slona od miša.

Kada počnete da učite engleski, zamislite taj proces kao pripremu za maraton. Na početku ćete vežbati i trčati manje dužine, pa ćete vremenom napredovati, postajati fizički i mentalno jači i trčaćete veće dužine. Znojićete se mnogo i biće vam teško. Vaš organizam će doživljavati trensformaciju. Postaćete izdržljiviji. Nakon nekoliko meseci, istrčaćete maraton, opet uz mnogo znoja i trpeći bol, a kad stignete na cilj – zadovoljstvo zbog postignutog uspeha će vas preplaviti, ali u isto vreme nećete moći da stojite na nogama od bola i upale mišića. Učenje jezika je slično i kad krenete, treba da razmišljate o onome što je tačno ispred vas i da se skoncentrišete samo na to. Upala na kraju istrčanog maratona ne treba da vas brine, kao ni kompleksna gramatika kao što su inverzije, kondicionali, napredni vokabular. Kad krenete, bitno je da ne stajete, a ako budete išli postepeno, kao što se spremate za maraton – stići ćete do cilja. I osećaj će biti odličan, obećavamo vam, baš zbog truda koji ste uložili i saznanja da ste uspeli.

5. Ne vidimo šumu od drveta.

Priznajemo: ne znamo kako se ovo kaže na srpskom. Ili se kaže ovako ili smo mi bukvalno preveli sa engleskog. Ne može čovek da bude savršen. Drvo je želja da budemo savršeni: savršeni u engleskom, savršeni u poslu koji radimo, savršeni prijatelji. Istina je da sve ovo dolazi na kraju i ne mora da bude savršeno. Niko nije radio svoj posao savršeno od početka, već je svaki dan išao u šumu, brao sa drveta znanja, hranio se informacijama, slušao druge i došao do toga da je danas bolji nego ikad pre. Isto je i sa engleskim: ne možete da zurite u drvo u daljini i da zbog pogleda stojite u mestu. Morate da krenete ka drvetu i da budete svesni da je put dug, ali moguće je stići do njega ili barem osetiti njegov hlad.

Da li je ovaj tekst savršen ili mislite da je moralo da bude bolje?