Fosilizovane greške

Da biste naučili i progovorili engleski jezik, potrebno je da prvo razumete psihologiju učenja jezika uopšte. To nije nešto čime se škole jezika inače bave, ali budući da smo platili danak iskustvu i vremenu, naučili smo da je bez pravog razumevanja procesa učenja napredak spor i frustrirajući. Zato smo odlučili da se pozabavimo pitanjima koja muče one koji uče engleski. Na našem blogu ćete naći razumljiva objašnjenja za probleme sa kojima se suočavate, uputstva za njihovo rešavanje i besplatan materijal za učenje i vežbu. Naš cilj je da vam približimo engleski jezik, da vam pomognemo da napredujete i da zajedno pretvorimo učenje engleskog u pozitivno iskustvo, poput alhemičara.

Učite engleski, ali svaki put pravite iste greške? Zašto se to dešava i kako da prestanete da ponavljate glupe greške?

Onaj ko nije spreman da greši, nije spreman da uči.

Put do solidnog, a naročito do dobrog engleskog je trnovit i uzan: prava kozja staza. Čas se penjete, čas padate i ako niste dobar planinar, često možete da se strmoglavite. Kako to obično ide: krenete od vremena i tu doživite prvi pad. Nekako se oporavite, naučite da hodate pažljivo, kao po užetu, pa nastavite hrabro dalje, a onda se sapletete o reči: zapamtili ste ih, imate ih negde u podsvesti, ali nikako da izađu iz vas i da zazvuče prirodno. Taman preskočite taj kamen spoticanja, naletite na slaganje vremena. Vremena znate, ali da ih složite – nikako.

Najgore je, međutim, i najviše nas ljuti kad grešimo iako znamo kako treba ispravno da kažemo. Naučimo nešto, usvojimo, prepoznajemo kad drugi koriste pravilno i u pisanju nikada ne pravimo tu grešku, niti grešimo na testu. Kad progovorimo, kao da neko drugi govori. I onda čujete istu grešku, po ko zna koji put. Profesor vas ispravi, a vi kažete *znaaaam!*

Bez obzira na to

• koliko volite ili (daleko bilo) ne volite engleski
• da li engleski učite zato što morate ili zato što želite
• da li engleski učite da ga zapamtite (napamet) ili da ga zaboravite nakon učenja (jer vam, zaboga, ne treba)
• imate talenat za jezike ili ne

treba da prihvatite da nećete engleski govoriti savršeno odmah – dosta će vode proteći Dunavom dok ne stignete do cilja: tečnog izražavanja na engleskom. Nekada ćete grešiti zato što nešto niste još naučili. Nekada ćete nešto znati pasivno, a nećete umeti da upotrebite aktivno. Često ćete ponavljati iste greške mnogo puta. Međutim, zanimljivo je da svi koji uče jezik prave vrlo slične ili iste greške. Ta pojava je toliko učestala da u proučavanju usvajanja drugog jezika ona ima svoje ime: fosilizovane greške. Fosilizacija je, jezikom geografije, proces okamenjivanja. Fosilizacija grešaka je okamenjivanje i ustaljivanje, tj. ponavljanje, beskonačno mnogo puta, onoga što ste pogrešno naučili.

Fosilizovane greške se najčešće odnose na situacije kad ste nešto pogrešno naučili i svaki sledeći put pogrešno upotrebili. Ovo nije strano nama koji smo obrazovani u Srbiji. Čak i ako znate da je nešto pogrešno, ponavljate to jer ne znate kako da ispravite grešku sami, a niko drugi vas ne ispravlja.

Fosilizaciji grešaka doprinose i sledeći faktori:

• društvene okolnosti: živite okruženi svojim maternjim jezikom i engleski vam nije potreban da biste preživeli, zaradili, obezbedili svoju porodicu ili sklopili prijateljstva.
• emocionalni: imate gard prema engleskom i ne osećate ga – ne slušate muziku na engleskom, ne gledate filmove na engleskom (jer – Holivud), strana vam je njihova kultura i mentalitet, a možda osećate i animozitet prema engleskom zbog prethodnih iskustava.
• psihološki: prenosite oblike i rečenične konstrukcije iz srpskog bukvalno na engleski i sklapate rečenice prevodeći sa srpskog na engleski, opet, bukvalno, iako su jezici, svesni ste, potpuno različiti. Slikovito, pokušavate Pepeljugi da obujete opanak. Broj je dobar, ali primećujete da nešto nije u redu.

Međutim, kako protiv ove dijagnoze, sada kada znate i naziv opake bolesti koja vas mori? Rešenje postoji.

Prvi korak je da razumete svoje greške, prihvatite ih kao deo svog novog – engleskog – identiteta i onda krenete da ih ispravljate, jednu po jednu – kao što ste nekad na fakultetu učili predmet po predmet, skupljali ocene i poene za sledeću godinu, ne radeći sve savršeno, ali dajući sve od sebe. Sve što poričemo, nastavlja se u nedogled: imam višak kilograma, stalno pričam o ovome i svesna sam problema, ali ne prestajem da jedem. Kad shvatite da imate problem, morate da počnete da ga rešavate.

U procesu ispravljanja grešaka, pomaže saznanje da većina onih koji uče engleski prave (ili su pravili) iste greške kao i vi. Verujte nam na reč: čuli smo to previše puta da bismo mislili da ste vi jedini koji greše u upotrebi vremena. Ili bilo čega drugog.Da biste naučili i progovorili engleski jezik, potrebno je da prvo razumete psihologiju učenja jezika uopšte. To nije nešto čime se škole jezika inače bave, ali budući da smo platili danak iskustvu i vremenu, naučili smo da je bez pravog razumevanja procesa učenja napredak spor i frustrirajući. Zato smo odlučili da se pozabavimo pitanjima koja muče one koji uče engleski. Na našem blogu ćete naći razumljiva objašnjenja za probleme sa kojima se suočavate, uputstva za njihovo rešavanje i besplatan materijal za učenje i vežbu. Naš cilj je da vam približimo engleski jezik, da vam pomognemo da napredujete i da zajedno pretvorimo učenje engleskog u pozitivno iskustvo, poput alhemičara.

Učite engleski, ali svaki put pravite iste greške? Zašto se to dešava i kako da prestanete da ponavljate glupe greške?

Onaj ko nije spreman da greši, nije spreman da uči.

Put do solidnog, a naročito do dobrog engleskog je trnovit i uzan: prava kozja staza. Čas se penjete, čas padate i ako niste dobar planinar, često možete da se strmoglavite. Kako to obično ide: krenete od vremena i tu doživite prvi pad. Nekako se oporavite, naučite da hodate pažljivo, kao po užetu, pa nastavite hrabro dalje, a onda se sapletete o reči: zapamtili ste ih, imate ih negde u podsvesti, ali nikako da izađu iz vas i da zazvuče prirodno. Taman preskočite taj kamen spoticanja, naletite na slaganje vremena. Vremena znate, ali da ih složite – nikako.

Najgore je, međutim, i najviše nas ljuti kad grešimo iako znamo kako treba ispravno da kažemo. Naučimo nešto, usvojimo, prepoznajemo kad drugi koriste pravilno i u pisanju nikada ne pravimo tu grešku, niti grešimo na testu. Kad progovorimo, kao da neko drugi govori. I onda čujete istu grešku, po ko zna koji put. Profesor vas ispravi, a vi kažete *znaaaam!*

Bez obzira na to

• koliko volite ili (daleko bilo) ne volite engleski
• da li engleski učite zato što morate ili zato što želite
• da li engleski učite da ga zapamtite (napamet) ili da ga zaboravite nakon učenja (jer vam, zaboga, ne treba)
• imate talenat za jezike ili ne

treba da prihvatite da nećete engleski govoriti savršeno odmah – dosta će vode proteći Dunavom dok ne stignete do cilja: tečnog izražavanja na engleskom. Nekada ćete grešiti zato što nešto niste još naučili. Nekada ćete nešto znati pasivno, a nećete umeti da upotrebite aktivno. Često ćete ponavljati iste greške mnogo puta. Međutim, zanimljivo je da svi koji uče jezik prave vrlo slične ili iste greške. Ta pojava je toliko učestala da u proučavanju usvajanja drugog jezika ona ima svoje ime: fosilizovane greške. Fosilizacija je, jezikom geografije, proces okamenjivanja. Fosilizacija grešaka je okamenjivanje i ustaljivanje, tj. ponavljanje, beskonačno mnogo puta, onoga što ste pogrešno naučili.

Fosilizovane greške se najčešće odnose na situacije kad ste nešto pogrešno naučili i svaki sledeći put pogrešno upotrebili. Ovo nije strano nama koji smo obrazovani u Srbiji. Čak i ako znate da je nešto pogrešno, ponavljate to jer ne znate kako da ispravite grešku sami, a niko drugi vas ne ispravlja.

Fosilizaciji grešaka doprinose i sledeći faktori:

• društvene okolnosti: živite okruženi svojim maternjim jezikom i engleski vam nije potreban da biste preživeli, zaradili, obezbedili svoju porodicu ili sklopili prijateljstva.
• emocionalni: imate gard prema engleskom i ne osećate ga – ne slušate muziku na engleskom, ne gledate filmove na engleskom (jer – Holivud), strana vam je njihova kultura i mentalitet, a možda osećate i animozitet prema engleskom zbog prethodnih iskustava.
• psihološki: prenosite oblike i rečenične konstrukcije iz srpskog bukvalno na engleski i sklapate rečenice prevodeći sa srpskog na engleski, opet, bukvalno, iako su jezici, svesni ste, potpuno različiti. Slikovito, pokušavate Pepeljugi da obujete opanak. Broj je dobar, ali primećujete da nešto nije u redu.

Međutim, kako protiv ove dijagnoze, sada kada znate i naziv opake bolesti koja vas mori? Rešenje postoji.

Prvi korak je da razumete svoje greške, prihvatite ih kao deo svog novog – engleskog – identiteta i onda krenete da ih ispravljate, jednu po jednu – kao što ste nekad na fakultetu učili predmet po predmet, skupljali ocene i poene za sledeću godinu, ne radeći sve savršeno, ali dajući sve od sebe. Sve što poričemo, nastavlja se u nedogled: imam višak kilograma, stalno pričam o ovome i svesna sam problema, ali ne prestajem da jedem. Kad shvatite da imate problem, morate da počnete da ga rešavate.

U procesu ispravljanja grešaka, pomaže saznanje da većina onih koji uče engleski prave (ili su pravili) iste greške kao i vi. Verujte nam na reč: čuli smo to previše puta da bismo mislili da ste vi jedini koji greše u upotrebi vremena. Ili bilo čega drugog.

Fosilizovane greške mogu da se isprave na više načina i uglavnom je potrebno vreme da biste izbrisali ono što ste mnogo dugo ponavljali pogrešno. Objasnićemo kroz primer:

Donald Duck, npr., ne može da izgovori reči poput the, their, this, that, those, these, jer: a) ne zna kako da postavi jezik da bi proizveo taj glas, b) sramota ga je da plazi jezik, c) ne želi da zvuči smešno. Od svih razloga, a) je jedini validan budući da smo se složili da svi greše i prihvatili smo svoje i tuđe greške.

Kada shvatite u čemu grešite, jedini logičan korak je raditi na tome da se greška ispravi. To se radi tako što vaš profesor izoluje ono u čemu grešite i objasni vam kako treba da zvučite i posveti dovoljno vremena da vam objasni kako da postavite govorni aparat (jezik, usne, nepce, zube) i kako da proizvedete taj glas. Nakon toga se radi drilling, odnosno ponavljanje glasa kako biste navikli da izgovarate kako treba. Onda se širi kontekst i izgovarate glas u različitim rečima i ponavljate. Kao što ste mnogo puta ponovili da bi se greška fosilizovala, tako treba da poništite čaroliju ponavljajući.

U sledećoj fazi prelazite u spontanu upotrebu ispravljene verzije tako što ćete razgovarati sa profesorom o temi koja vas interesuje ili je u vezi sa vašim životom:

Teacher: What are your plans for the weekend?

Donald Duck: Well, this weekend I plan to go out with my friends. They will pick me up at 5 p.m. and then we plan to go to a pub in the neighbourhood…

Važno je da vas profesor ispravlja sve dok vam ispravna verzija ne uđe u uho i dok ne počnete da je koristite prirodno, kao što ste nekad koristili pogrešnu verziju.

Postoje različite vrste fosilizovanih grešaka: u izgovoru, kada koristite pogrešnu gramatičku konstrukciju, u pisanju ili bilo kojoj oblasti.

Tretman je isti: dosta ponavljanja i usredsređenosti sve dok greška ne nestane. Mukotrpno rešenje, rekli bi neki, ali i dugotrajno i efektivno. Provereno pomaže.

Ako želite da ispravite svoje fosilizovane greške, a ne znate odakle da počnete niti koje tačno greške pravite, zakažite besplatne konsulatacije/probni čas (ako razmišljate da li da učite sa nama), a mi ćemo vas posavetovati i objasniti vam kako da ispravite greške. Konsultacije i probni čas su besplatne i neobavezujuće.