Da li je Australija nova obećana zemlja?

Beskrajan, plavi krug. U njemu, zvezda.

Da li je san o izobilju, boljem životu i srećnim ljudima moguće ostvariti samo u Americi ili svoj američki san možete da doživite i na suprotnoj strani Zemljine hemisfere, u čarobnoj Australiji?

Ovaj tekst je namenjen onima koji razmišljaju o odlasku iz Srbije i pitaju se kuda dalje.

Početak dvadesetog veka su obeležila velika pomeranja evropskih naroda u Ameriku: nekadašnja britanska kolonija otvorila je tada vrata hiljadama ljudi – čak 9% stanovništva Norveške je pošlo put Amerike u kojoj u ovom trenutku živi 40 miliona stranaca. Na čuveno ostrvo Elis sa još poznatijim Kipom slobode (Lady Liberty), pravo na njujorško tle su se iskrcali čuveni bezdomnici – u stvari raseljena lica i kosmopolite – poput Alberta Ajnštajna (iz Austrije), Levija Štrausa (iz Nemačke, tvorac čuvenih levis farmerki), Vladimira Nabokova (iz Rusije), Oskara de la Rente (iz Dominikanske Republike) i naših Nikole Tesle, Milutina Milankovića, Mihajla Pupina. Došli su i ostali kako bi ostvarili svoj američki san – i uspeli su u tome. Njihove životne priče i dan danas inspirišu ljude i hrabre ih da se upuste u avanturu ostvarivanja svojih snova. Međutim, kuda sada idu Evropljani?

Nama koji potičemo sa Balkana seobe su dobro poznate još iz vremena Čarnojevića koji su naše pretke poveli iz područja Kosmeta i Metohije ka plodnoj Vojvodini i zelenoj Šumadiji za vreme istorijskih previranja. Danas živimo u miru i uvek težimo ka boljem i želimo više. Mišljenja su različita: oni koji ostaju tumače odlazak kao pametan potez, izdaju otadžbine ili uzaludan pokušaj: čovek od sebe ne može pobeći i sve svoje probleme nosi sa sobom; s druge strane, oni koji su otišli srećni su, uglavnom, jer su se skućili i konačno žive punim plućima. Oni koji se tek spremaju da odu, na najvećim su mukama.

Prema novijim podacima, oko 2 miliona Srba su naseljeni trajno u različitim zemljama sveta. U tu brojku nisu uračunati oni koji u inostranstvu borave privremeno, preko radne vize, niti su tom cifrom obuhvaćeni studenti. Prosečna starost onih koji su otišli je 34,7 godina, dok je prosečna starost stanovništva u Srbiji 42,2 godine. Poređenja radi, procenjeno je da u Srbiji živi oko 6 miliona ljudi, dok se 2 miliona nalazi u Beogradu. To znači da je godinama unazad Srbiju napustio ceo jedan Beograd. Slična situacija sa odlascima je i u drugim zemljama bivše Jugoslavije. Među jačim dijasporama bivših jugoslovenskih zemalja je ona u Australiji koja broji preko 200.000 Srba, 50.000 onih koji su u Australiju došli iz Bosne i Hercegovine, kao i preko 100.000 Hrvata. Sve više je onih koji se opredeljuju za odlazak u Australiju. Zašto je to slučaj?

1. Gradovi sa visokim kvalitetom života

Prema istraživanju koje obrađuje faktore koji doprinose kvalitetu života, a koje obuhvata 140 svetskih gradova, australijski gradovi se nalaze među 10 najboljih za život. Među njima se nalaze Sidnej i Adelajd, a pri vrhu liste godinama unazad stoji Melburn zahvaljujući najvišim ocenama u oblasti zdravstva, obrazovanja i infrastrukture. Regionalna Australija poslednjih godina doživljava procvat zahvaljujući velikim ulaganjima koja za cilj imaju iskorišćavanje punog potencijala i bogatstva Australije.

2. Zarada

Ekonomska kriza koja je prodrmala Evropu i Ameriku zaobišla je Australiju. Zapravo, u poslednjih nekoliko godina Australija je ostvarila ekonomski rast i A kreditni rejting, kao i nizak državni dug. Troškovi života su veći nego u Srbiji, ali prosečna mesečna zarada je preko 4000 evra, što je dovoljno za normalan život. Uzmite u obzir i to da će svaki radno sposoban član porodice moći da se zaposli i ostvari mesečni prihod na sličnom nivou.

3. Niska stopa nezaposlenosti

Australija je u potrazi za kvalifikovanom i vrednom radnom snagom koja zemlji omogućava da parira drugim svetskim silama. Pod uslovom da imate potrebno obrazovanje, znanje i/ili iskustvo, potraga za poslom u Australiji traje kratko bez obzira na vašu struku: posla ima i za one koji rade fizičke poslove, kao i za visokokvalifikovane radnike iz sektora kao što su medicina ili inženjerstvo. Australija je poznata po svojoj otvorenosti prema drugim narodima i rado prihvata različitost. Multikulturalnost je ponos Australije i njena lepota se ogleda u bogatom kulturnom životu, hrani, običajima i festivalima koje organizuje preko 270 nacija koje žive u Australiji. Zapravo, svaki četvrti Australijanac je rođen van Australije.

4. Stabilnost i bezbednost

Iako je Australija poznata po otrovnim vrstama insekata i gmizavaca, savremenom čoveku najčešće preti opasnost od drugog čoveka. Takve bojazni nema u Australiji: stopa kriminala je niska i izlazak na ulicu nije rizičan kao što je postao u Evropi poslednjih godina. Takođe, Australijanci su među retkim, blagoslovenim, nacijama koje žive u miru i bez stresa, ne znajući ko je premijer države, niti koje su vladajuće stranke. Za politiku ne ostaje previše vremena u zemlji koja vas svakodnevno zavodi svojom prirodom i lepotom. Ko bi gledao mimo te lepote u ekrane?

5. Najsrećnija nacija na svetu

Australijanci nose titulu najsrećnijih i najraspoloženijih ljudi na svetu. Svi prethodno pomenuti faktori svakako doprinose tome, a tu je i veliki broj sunčanih dana. Mnogo govori i podatak da je Australija zemlja sa najdužim životnim vekom. Prosečna starost Australijanaca je 84 godine. U Australiji možete da vršite fotosintezu, izbacujući negativnu energiju i proslavljajući Novu godinu na nekoj od australijskih plaža, na obali okeana, uz roštilj i hladno piće, u društvu ljudi iz celog sveta koji ne sude o drugima na osnovu mesta u kome su rođeni.

Umesto zaključka, jer kako da stavimo tačku na jednu priču kakva je Australija: šta vi mislite, da li smo Australiju sagledali kroz ružičaste naočari ili ima i istine u ovome? Gde ćete vi, sada kada možemo bilo kuda?